Prorok koji se “približio” devojci

Prorok koji se “približio” devojci
Gde je istina? Da li je baš toliko teško uporediti prorečene događaje sa stvarnim i tako oceniti tačnost proricanja?
Proročanstva su svedočenja o budućim događajima. S obzirom na to da ljudi nisu u stanju da vide budućnost, oni mogu da proriču samo ako kroz njih govori Bog ili neko drugo biće sa natprirodnim sposobnostima. Pa pošto je Biblija sastavljena od poruka koje posredno dolaze od Boga, onda nije čudno to što u njoj ima mnogo proročanstava.

Vernici tvrde da Novi zavet predstavlja hronologiju događaja koje su starozavetni proroci najavili vekovima unapred. Po njihovom mišljenju, sva ova proročanstva jesu ili će biti ispunjena, što bi trebalo da je nesumnjiv dokaz da Biblija predstavlja autentičnu Božiju reč. U knjizi „Dokaz koji zaslužuje potvrdu“ (1972) Džoš Mek Dauel (Josh McDowell) tvrdi da „Stari zavet sadrži nekoliko hiljada proročanstava koja najavljuju dolazak Mesije. Sva ona su ispunjena u Hristu i to je čvrst dokaz da je on otelovljenje Mesije.“
S druge strane, skeptici smatraju da nije ispunjeno nijedno, ili bar da rezultat nije ništa bolji nego što bi bio pri nasumičnom pogađanju. Tomas Pejn (Thomas Paine) u knjizi „Analiza proročanstava“, objavljenoj 1925. godine, kaže: „Ispitao sam sve delove Novog zaveta koji se odnose na Stari zavet, kao i navodna proročanstva koja se tiču dolaska Isusa Hrista i nisam naišao ni na šta što bi najavilo pojavu takve osobe, zbog čega poričem postojanje ijednog proročanstva“.
Gde je istina? Da li je baš toliko teško uporediti prorečene događaje sa stvarnim i tako oceniti tačnost proricanja?
Izgleda da jeste. Ljudska sklonost ka mistifikacijama je i u ovu oblast unela pometnju, pa sada imamo mnogo vrsta proročanstava. Postoje, recimo, proročanstva o nečemu što se još uvek nije dogodilo, a ne navodi se kada će, pa tako nikada ne mogu da se ne ispune (dobar primer za ovo je najava ponovnog Isusovog silaska na zemlju). Drugi primer su proročanstva koja su se pojavila tek nakon događaja koje proriču, kakvih je bezbroj u onome što danas poznajemo kao Kremansko proročanstvo. Postoji i kategorija nedefinisanih i višeznačnih proročanstava koje, po ugledu na Nostradamusa ili proročicu Pitiju, rado koriste savremeni proroci.
Jedna od najčešćih zloupotreba u domenu proricanja budućnosti svodi se na „doterivanje“ nekih ranijih izjava ili spisa i sugerisanje da su to zapravo ispunjena proročanstva. Biblija je prepuna ovakvih podvala i praktično svako proročanstvo se zasniva na istom postupku: pronaći u Starom zavetu rečenicu koja bi, uz malo sugestije, mogla da se proglasi za ispunjeno proročanstvo. Jedno od najpoznatijih proročanstava iz ove grupe jeste ono u kome prorok Isaija predskazuje bezgrešno začeće, Isusovo rođenje i njegovo ime (Emanuilo). Na ovo nam skreće pažnju Sveti Matej u svome Jevanđelju (1:22–23):
„To je sve bilo da se ispuni ono što je Gospod javio preko proroka koji reče: ‘Gle, devica će zatrudneti, i rodiće sina, i njemu će nadenuti ime Emanuel’, koje znači: s nama Bog.“
Kada otvorimo Stari zavet, Knjiga proroka Isaije sadrži deo (7:14) u kome se tačno tako kaže, čak je i izgovoreno u formi proročanstva. Dakle, zaista je postojalo, skoro osam vekova pre Hrista!
Vernici dobro znaju kako ovo valja objasniti: Isaija je bio prorok, kroz njega je govorio Bog i tu se stavlja tačka na dalju diskusiju. Ipak, kao i svako drugo proročanstvo, i ovo počinje da se raspada kao kula od karata ako pogledamo i detalje koji ga okružuju.
Pomenuti citat se uopšte ne odnosi na Isusa niti na bilo koju osobu iz budućnosti, nego na proročanstvo (uzgred, dobrim delom neispunjeno) iz vremena u kome je Isaija živeo (osmi vek pre Hrista). Knjiga proroka Isaije (glave 7–12) i Druga knjiga dnevnika (glava 28) precizno nam opisuju o čemu je reč. Evo sažetog pregleda događaja koji su od važnosti za razumevanje ove prevare.
Biblija je prepuna ovakvih podvala i praktično svako proročanstvo se zasniva na istom postupku
Naglo širenje i jačanje Asirske imperije predstavljalo je pretnju severnim susedima, Izraelu i Siriji. Zato su oni ušli u savez kako bi ujedinjeni porazili Asirce. Ali, za leđima im je bila Judeja, pa su izraelski i sirijski carevi pozvali judejskog cara Ahaza da se priključi ovoj palestinskoj alijansi koja bi delovala protiv Asiraca. Ahaz je ovaj poziv odbio, čime se automatski deklarisao kao protivnik izraelsko-sirijske alijanse. Zbog toga se očekivalo da Judeja, kao slabiji protivnik, postane njihova prva meta.
Strah je zavladao kod Judejaca. Da bi umirio cara Ahaza, prorok Isaija mu je rekao da nema razloga za strah, jer mu se javio Bog i poručio da će mu pomoći u ovoj borbi. A znamenje koje treba da umiri Ahaza biće to što će, nakon što se Isaija „približi proročici“ (Knjiga proroka Isaije, 8:3) ona roditi sina! Ovo se, istina, i ostvarilo (kao da je čudno što se Isaija, žrtvujući se za znamenje, „približio“ devojci pa je ona posle devet meseci rodila sina), ali sve to nema nikakve veze sa Isusom. Zanimljivo je da Isaija nije dao svome detetu ime Emanuilo (kao što je sam predskazao), nego ga je, navodno po sugestiji koju je dobio od samog Boga, nazvao Maher-Šalal-Kaš-Baz, što znači „Požuri na plen, pohitaj u pljačku“ (Isaija, 8:3).
Sve u svemu, uzimanje ovog proročanstva za dokaz da je Isusovo rođenje najavljeno celih sedam vekova ranije, u suprotnosti je sa činjenicama. Tim pre što njime navodno najavljuje bezgrešno začeće, a Isaija u svojoj knjizi (8:3) jasno je rekao „Približih se proročici, i ona zatrudne i rodi sina“. Vuk Stefanović Karadžić je u prevodu Novog zaveta na mestu na kome se Matej poziva na Isaijino proročanstvo (1:23) upotrebio kompromisni termin „Djevojka će zatrudnjeti“ (što je prihvaćeno i u prevodu Svetog arhijerejskog sinoda SPC), ali skoro svi prevodi sa engleskog govornog područja navode „The virgin shall conceive“, što znači „nevina devojka“ ili „devica“ će zatrudneti. Ovaj poslednji izraz upotrebio je i dr Lujo Bakotić u svom prevodu Biblije.
Iako je Sveti Matej, po svom običaju, preinačio kontekst ovog proročanstva, pogledajmo bar da li se ono ispunilo u okvirima svoga vremena, na koje se i odnosi.
Teško da se može govoriti o ispunjenju, jer nam Druga knjiga dnevnika (28:6– govori da su vojske Izraela i Sirije u jednom danu pobile 120.000 Judejaca i povele u zarobljeništvo 200.000 žena i dece! Istina, posle nekog vremena došlo je do preokreta, ali ne uz božiju pomoć kako je prorok Isaija to prorekao, nego zato što se Ahaz, umesto za religijsko, opredelio za političko rešenje: podmitio je Asirskog kralja zlatom i srebrom, čime je stupio u savez sa Asirijom. Posle toga, vojno nadmoćniji Asirci porazili su izraelsko-sirijsku alijansu. Svih 200.000 robova bilo je i pre ove pobede oslobođeno zahvaljujući diplomatskoj akciji proroka Odida (Druga knjiga dnevnika, 28:9–15). Ipak, za 120.000 pobijenih ljudi bilo je kasno, jer njih ništa nije moglo da vrati u život.
Treba reći i to da, uprkos ovom „proročanstvu“, Isus verovatno nikada nije ni dobio ime Emanuilo: u celoj Bibliji ovo ime pominje se samo tri puta, dvaput kod Isaije (u pomenutom delu proglašenom za proročanstvo) i jednom kad ga Matej citira. Uzgred, ako umesto Matejevog svedočenja uzmemo Lukino, anđeo je ispravno prorekao devici Mariji: „I evo zatrudnećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus“ (Jevanđelje po Luki, 1:31), ali to i nije proročanstvo, jer je Luka svoje jevanđelje pisao posle Isusovog raspeća. Ovo potvrđuje indikativnu činjenicu s kojom ćemo se često susretati, ne samo kod biblijskih nego i kod ostalih proročanstava: sva proročanstva pisana posle događaja nepogrešivo su „ispunjena“!
Sveti Matej je bio vešt u proglašavanju svega i svačega za proročanstvo. To mu nije bilo teško, jer je uglavnom vadio starozavetne rečenice iz konteksta i od njih naknadno pravio proročanstva. Uz samo malo pažnje možemo da vidimo da ta „proročanstva“ nisu izgovarali starozavetni proroci, nego on sam – i to posle događaja.
Svejedno, milioni vernika danas veruju da je prorok Isaija, time što se „približio“ devojci, skoro osam stotina godina unapred najavio Isusovo rođenje.
Dakako, bezgrešno.