Šta je u stvari holesterol i da li je on uvek štetan?

Svaki dan se govori o holesterolu, o tome da ga treba proveravati i kontrolisati a najčešće se dovodi u vezu sa srčanim i moždanim udarima i sličnim po život opasnim oboljenjima. Ali, šta je u stvari holesterol i da li je on uvek i obavezno štetan?

Holesterol se nalazi u svakoj ćeliji našeg tela. Holesterol je gradivna komponenta i telo ga koristi za izgradnju svojih zdravih ćelija kao i za stvaranje nekih važnih hormona; dakle u suštini, holesterol nam je potreban da bi bili i ostali zdravi – naravno samo ukoliko se nalazi u referentnim odnosno za opštu populaciju zdravim okvirima u organizmu. Važno je upamtiti da ni previše ali ni premalo holesterola nije dobro po zdravlje.

Kada imamo povišene vrednosti holesterola, možemo stvoriti masne naslage na zidovima krvnih sudova. Posle dužeg ili kraćeg vremena, ove naslage počinju sve više da otežavaju našoj krvi da u potrebnim količinama teče kroz krvne sudove koji služe da ishranjuju organe i telo u celini – arterije. U tim slučajevima naše srce neće dobijati neophodne količine krvi bogate kiseonikom a ovakva situacija povećava rizik za srčani udar koji se stučno naziva Infarktom miokarda.
Kada se ista situacija dogodi u našem mozgu – kada je protok arterijske krvi smanjen ili prekinut – događa se šlog tj. moždani udar.

Visoke vrednosti holesterola (hiperholesterolemija) se u većini slučajeva mogu sprečiti i uspešno lečiti. Zdrava ishrana, redovne fizičke aktivnosti i u određenim slučajevima upotreba lekova mogu jako mnogo učiniti u održavanju holesterola u prihvatljivim odnosno zdravim i korisnim količinama.

Koji su simptomi povišenog holesterola?
Visoke vrednosti holesterola ne daju posebne simptome. Analize krvi su jedini pouzdan način za utvrđivanje nivoa holesterola u krvi.

Kada treba posetiti lekara?
Treba porazgovarati sa svojim lekarom i od njega zatražiti osnovne analize holesterola u krvi već kada imamo 20 godina starosti a zatim te analize treba ponavljati na svakih 5 godina. Ako nam rezultati nisu u okvirima referentnih vrednosti, lekar nam može preporučiti redovnije praćenje i češće analize. Lekar nam takođe može predložiti češće provere i u slučajevima kada imamo porodičnu istoriju visokog holesterola ili u koliko pušimo ili bolujemo od dijabetesa što sve spada u faktore rizika.

Uzročnici – tipovi holesterola
Holesterol se prenosi kroz našu krv prikačen za proteinske nosače. Ovakva kombinacija proteina i holesterola se naziva Lipoprotein. Možda ste do sada već čuli za tri različita tipa holesterola, u odnosu na to koju vrstu holesterola određeni lipoprotein prenosi.

Lipoprotein niske gustine (Low-density lipoprotein) – LDL, ili “loš” holesterol; LDL transportuje holesterol kroz naše telo. LDL holesterol se nakuplja u zidovima naših arterija čineći ih tvrdim, krtim i suženim.

Lipoprotein vrlo niske gustine (Very-low density lipoprotein) – VLDL; Ovaj tip lipoproteina sadrži u najvećoj meri trigliceride, vrstu masti koja predstavlja našu energetsku rezervu, koja koja se ovako vezana za proteine transportuje kroz krv. VLDL holesterol čini LDL holesterolske čestice većim, uzrokujući suženje naših krvnih sudova, isto kao što to čini i sam LDL. Ukoliko uzimate lekove koji snižavaju nivo holesterola u krvi a pri tome imate povišene vrednosti VLDL-a, možda su vam potrebni i dodatni lekovi da biste snizili VLDL jer je on bogat trigliceridima. O tome razgovarajte sa svojim lekarom.

Lipoprotein visoke gustine (High-density lipoprotein) – HDL, ili “dobar” holesterol; HDL preuzima višak holesterola iz krvi i vraća ga nazad u jetru.

Različiti životni faktori koji se nalaze pod našom kontrolom – kao što su neaktivnost, gojaznost i nezdrava ishrana – doprinose visokim vrednostima LDL holesterola a niskim vrednostima HDL holesterola. Faktori izvan naše kontrole takođe mogu imati ulogu. Na primer, naš genetski sklop može uticati na zadržavanje LDL-a u krvi i njegovo neefikasno uklanjanje ili činiti da naša jetra proizvodi isuviše holesterola.

Faktori rizika za visoke vrednosti holesterola u krvi
Vaše šanse za povišene vrednosti holeterola koje mogu dovesti do srčanih oboljenja uvećavaju se ukoliko imate bilo koji od sledećih faktora rizika:

Pušenje - Pušenje cigareta oštećuje zidove vaših krvnih sudova, čineći ih tako podložnim da akumuliraju masne naslage. Pušenje takođe može sniziti nivo vašeg HDL-a ili “dobrog” holesterola.

Gojaznost – Ako je vaš indeks telesne mase (Body Mass Index – BMI) 30 ili više, to vas izlaže riziku za povišen holesterol.

BMI računate tako što svoju težinu u kilogramima podelite kvadratom svoje telesne visine u metrima – optimum vrednosti je 19.5 – 25.9

Loša ishrana – Hrana koja je bogata holesterolom kao što su crveno meso i punomasni mlečni proizvodi, uvećaće vaš ukupni holesterol. Konzumiranje zasićenih masnih kiselina koje se nalaze u hrani životinjskog porekla i tzv. Trans-masti koje se koriste za proizvodnju većine slatkiša, krekera, čipsa i sl. takođe mogu povećati vaš holesterol.

Nedostatak fizičke aktivnosti – Fizičke aktivnosti pomažu u povećavanju nivoa HDL-a – “dobrog” holesterola i u snižavanju LDL-a – “lošeg” holesterola. Ukoliko ne vežbate dovoljno i generalno imate smanjenu fizičku aktivnost, u riziku ste za visoke vrednosti holesterola.

Visok krvni pritisak – Povećan pritisak na zidove arterija oštećuje vam arterije, što može ubrzati akumuliranje masnih naslaga u njima. Krvni pritisak treba redovno proveravati i po potrebi regulisati po savetu svog lekara.

Dijabetes – Visoke vrednosti šećera u krvi doprinose povećanom LDL-u i sniženom HDL-u. Povišen šećer u krvi takođe oštećuje zid vaših arterija. Nivo šećera – glikemiju – treba redovno proveravati jer su nekada povišene vrednosti prisutne bez značajnih simptoma i negativno utiču na naše celokupno zdravlje. O ovome razgovarajte sa vašim lekarom.

Porodična istorija srčanih bolesti – Ako vam je neko od roditelja ili braće i sestara razvio srčano oboljenje pre 55. godine života, visoke vrednosti holesterola vas stavljaju u grupu za koju je rizik od razvijanja srčanog oboljenja veći od proseka.