Veruje se da postoje oni koji urokljivim pogledom mogu naneti mnogo nesreće i to uglavnom nesvesno. Kada ugledaju nešto lepo oni to nekontrolisano požele tako jako, da čak iako se njima prohtev ne ostvari, to drugome nestane pa makar mu i od samog Boga bilo dato. Najpodložniji uroku su mala deca ali i nezaštićeni odrasli. Urok se u porodici uviđa odmah kroz bezrazložnu napetost, koja se iznenada useli u njene članove. Česti simptomi kod male dece su: čest i intezivan plač, nemiran san, trzanje u snu, glavobolja ili mučnina. No u ovakvim slučajevima neophodno je prvo utvrditi da li je uopšte u pitanju urok. To se radi gašenjem ugljena. A pokazuje se kada ugrevak pri gašenju padne na dno posude. Potom se traži krivac. Ne po imenu, nego odrednicima pola, srodstva ili komšijskih i poslovnih veza. Za tu priliku se prizivaju sve te kategorije a ugljen se baca u posudu sa vodom i izgovara sledeće:
“Pošao (ime) putem, stazom,
poš’o drumom velikim,
sa devedeset devet ala,
sa urokom i uročicom,
sa počudištem se na njemu sreo.
Možda je ureknut od udate žene,
možda je ureknut jer je dobar,
jer nije dobar,
jer je debeo jer nije debeo,
jer je lep jer nije lep...” Tako se nadalje uvek uz isti opis, pominju različiti uročnici, muškarac, starci, mlade devojke i snažni momci. Ali i prirodne stihije, voda, zemlja, više sile…
Kada se izgovori svojstvo ili ime urokljivog, ugljen pada na dno posude. Tek tada počinje ritual. U tom trenutku, međutim, više ne mogu pomoći crveni konac, beli luk i druga sredstva koja se inače koriste kao preventiva, pa se baje bosiljkom, tamjanom, grančicom od metle i izgovaraju sledeće reči.
“Doletela bela ptica iz belog mora
i donela belo mleko u bele kljunice,
pa pustila na beli kamen,
crko puko beli kamen
crko puko ko dete ureko,
ako bude muško ispuklo mu mudo
ako bude devojka otpala joj kosa s
ve joj se druge nasmejale”.
Basme su različite ali se obično završavaju jakom željom, ne da se onom ko je urekao vrati zlo, već da ga svi ismeju. Efikasan lek protiv uroka je basma koju znaju mnogi i koriste je za preventivu. Za vračanje se pripremi voda koja se iz tikve baci na krov (ako nemate tikvu može i čaša) a potom se, dok se sa njega sliva, prihvati u sud u kome će se kasnije bajati. Ukoliko se to radi u sobu onda se voda sipa na glavu urokljivog, a dalji postupak je isti kao i u primeru kada se voda baca na krov. Vodi se dodaju bosiljak i tamjan i izgovara:
“Pošla (ime pacijenta) stazom,
uroka uz put srela.
Ne smej se ti (ime)
jer će se ona nasmejati tebi.
Ko je (ime) uročio svisnuo,
ko je urekao prsnuo, oči prevrnuo.
Ko je (ime) urekao,
usekao o glavi mu bilo.
(Ime) osta svetla, čista, ko zvezda na nebu,
ko rosa na zemlji, ko bosiljak u cvatu,
(ime) u zdravlju da bude”.
Bajalica protiv uroka. U desnu ruku uzme se britva u levu tamjan i dok se lagano dodiruju ponavlja se:
Hajde nesretna nesretnice,
nebom te i zemljom kumim,
u Morske širine,
u visoke visine,
u duboke dubine,
Gde pevac ne peva,
Gde krava ne riče,
Gde ovca ne bleji,
Gde koza ne veči,
Gde pas ne laje,
Gde dete ne plače,
Hajd u kamen, hajd u goru
u vodu, tu ti mesto nije.
Crkni đavole, ti nemaš nož,
ja imam tamjan i imam nož,
tamjanom te kadim,
nožem te sečem,
u vodi te gnječim.
Voda se penuša a (kaže ime ime onog ko se brani od uroka),
te više ne sluša.
Ako ga je neko urekao,
ako mu je neko presekao put,
ako ga je neko omađijao,
ako je neko za njega ljut,
više nema uroka,
slobodan mu je put,
odvezala sam mađiju niko više nije ljut.
(Ime), ostaje čisto kao svet kad se kupa u sunčevom sjaju,
(ime) ostaje čisto kao bistra voda izvorska,
(ime) ostaje čist kao bosiljak u prolećnom gaju
(ime) ostaje čist kao sveta Deva Marija nebeska.”
Ton izgovorenih reči mora da bude u zapovednom tonu. Ako ovo radite prvi put i niste sigurnu u sebe... treba ponoviti više puta. Puno sreće!
Ovo nije istinski pisala baka Ana ali ja sam često išla kod nje zbog ovakve potrebe i odlično mi je pomoglo