Vlaška magija - bića zalutala između dva sveta

Muronj je vampir, čovek koji posle smrti nije našao mir zbog zla koje je činio, i zato oseća neodoljivu potrebu da deluje u materijalnom svetu. To uznemirava njegove bližnje, pa su vlaški običaji prepuni rituala kojima im se ukazuje pomoć da se oslobode greha, što su ga počinili za života, da vrate svoje dugove i umire svoju nemirnu dušu. Ali postoji i drugi mnogo češći i opasniji činovi vampirisanja. To su ljudi koji su umrli iznenada bez sveće, a njihovi najbliži im nisu posebnim pomanama i ritualima pomogi da na drugom svetu nađu pravi put. Vampir postaje i onaj kojeg je, dok je mrtav ležao na odru, preskočila neka životinja (obično mačka) ili čovek.

Opasnost postoji čak i ukoliko je preko pokojnika nešto preneto. Duša ovako preminulih ne odvaja se od tela. Ne odlazi na onaj svet već prvih 40 dana luta uzimajući čas svoj stari oblik, čas se transformiše u pticu ili neku drugu životinju. Noću dok svi spavaju ona pokušava da sazna šta joj se dešava. Besomučno juri ulicama, sedi na obližnjim raskršćima i niko ne može da dokuči iz kog pravca je došla i kojim bi putem trebalo da pođe. Preminuli zariju svoje glave u prozračne, već omlitavele ruke i dugo, šćućureni pored nekog šipražja razmišljaju. Obuzima ih prvo tuga, potom očaj a onda bes. Sudbina ih je stašno kaznila. Neki se nikada ne snađu a oni koji se dosete gde im je stari dom, vraćaju se u njega. Lupaju po prozorima, ulaze na tavane i sve škripuće i pucketa dok oni “hodaju”.