Vlaška magija - čudotvorne bebe

Tradicija u istočnoj Srbiji kaže da je dete sve dok se nalazi u majčinoj utrobi, anđeo. Ljudski lik dobija tek po rođenju. Ali ako na svet izađe obavijeno košuljicom koja ga je hranila u stomaku, to je znak da je novorođenče sa sobom na ovaj svet ponelo i neka natprirodna svojstva. Dete koje se rodi u crvenoj košuljici donosi sreću sebi i okolini, ili ima urokljive oči iz kojih izbija unutrašnja moć. U suprotnom dete je povuklo svojstva veštice i mogućnost da menja oblike i u druga zla bića. Ali nezavisno od boje, deca rođena sa posteljicom, tvrde Vlasi, po pravilu su vidovita i ni jedna viša sila ne može da im naudi.

Pupčana vrpca dobro štiti i ušivena u dečju odeću ili stavljena u medaljon, od kog se niko ne valja odvajati. Čak i kad odrastu pupčana vrpca čuva ljude od svih malera i nesreća, veruju Vlasi. Ovako jaka vera u pupčanu vrpcu pravda se obrazloženjem da ona nosi umnogostručenu energiju. Na njoj su tri kapi krvi – jedna od majke, druga od oca i treća od samog novorođenčeta. Kada se one sasuše sa sobom ponesu svu moć ova tri života. Zato treba strogo paziti da se vrpca ne izgubi, jer će se tako izgubiti i čovekova dobra sreća.

A tada će on nesrećan lutati, ne znajući šta će sa svojim životom. Menjaće poslove, žene, loše će se slagati sa svojim najbližima i biće usamljen. Nemir ga neće napustiti čak ni na drugom svetu. Jer spokojstvo preminulog se, po našim običajima, i na kraju overava tako što se on sahranjuje zajedno sa pupčanom vrpcom, s kojom je došao na ovaj svet. Verovanja, po kojima čak ni Suđenice ne mogu da utiču na sve okolnosti, niti da ih predvide, vezuju se za stav o usudu. A on kaže da za rođenje postoje srećni i nesrećni dani i da sudbina čoveka zavisi i od toga. Najbolje prolaze oni koji su rođeni u subotu i nedelju, jer imaju moć da upoznaju natprirodne sile i ovladaju njima.