Vlaška magija - Rusaljke

U Dubokoj i Ševici u Zviždu svake godine o Duhovima padaju u zanos, u stanje zamiranja, u trans iz koga se dižu putem rituala jedne prastare religije. To su rusaljke (rusalje). Isto biva i na zavetini u Brnjici (blizu Golupca) u četvrtak i u Neresnici u nedelju posle Duhova. To su takozvane male rusaljke (“Rusalje miš”). Rusaljke znače praznik Duhova ali i samu padavicu (padanje u zanos, trans), koja po tvrdom uverenju svih seljaka ovog kraja posledica useljenja duhova, vila, koje na dan Duhova naiđu na žensku osobu i prouzrukuju njen pad, propraćen čudnim jaukanjem.

Uz strašni vrisak (“neljudski krik”) i lelek ženska osoba se odjednom kao sveća padne na zemlju, biva potpuno besvesna za dogadjaje kulta koji se oko nje odigravaju a organizam je ukočen, kao mrtav, jer ni najmanje ne reaguje na zabadanje lekarske igle ispod noktiju. Stanje je zaista čudno i u najvećoj meri zagonetno. Ne samo naši lekari, već i neki strani naučnici, kao doktor G. A. Kipers-Sonenberg iz Berlina , koji su ovde dolazili, nisu mogli ništa pozitivno da utvrde zbog čega dolazi do ovog padanja… Rusaljke (koje se u našim spomenicama pominju još u XIII veku) svakako su u dubokoj genetičkoj vezi sa prastarim verovanjem u zagrobni život.

Možda su ovde poslednji tragovi vere u pripremeno nadahnuće iz kulta Kibele, – velike majke bogova. Naziv Rusaljka došao je izgleda od latnske reči rosa (ruža), jer se padanja dešavaju u doba kada je najcvetnije i najtravnije kada se i padalice (“Rusalke”) polažu na zelenu travu najmanje na tri mesta uz vršenje kulta i zatim podižu “iz mrtvih”… Vera Dubočana i Ševičana u zagrobni život zaista je velika što se vidi pri samom davanju “pomana” koje i jesu uvod kultu padanja u trans. Pomane (daće) počinju u 2 sata a padanje u zanos oko 5 sati po podne.

Na crkvenom imanju, gde crkve nema a gde je prvi put podignuta zvonara stoje poređani stolovi sa raznim jelima, koje se daje za dušu umrlima. Tu su: kvasan hleb, ukrašen mnogobožačkim znakom krsta i “zmijama”; pogača “azima” (od grčke reči, što znači presan hleb), proja, so, vino, rakija, pečenje, ofarbana jaja, koljivo i voštana sveća, savijena na kolut, koja stalno gori. Tu su neminovno i strukovi belog luka (“usturoj”) koji rastura zle duhove… Čini se pomen mrtvim dušama i razgovori sa mrtvim dušama su veoma ozbiljni kao pred svetim pričešćem.

Pojedine porodice dolaze na mesto zavetine i već unapred znaju da će neko njihovo dete pasti u zanos i žele da se to dogodi na svetom zemljištu, gde se kult padanja u zanos i vrši uz naročite magične radnje iz prastarih vremena. “Vlasi” (u samoj stvari među starosedeocima ima mnogo “Kosovaca”, što svedoči njihova gornja haljina, “doramče”, ukrašena kolutima) su narod, koji provodi težak život, koji nam izgleda glup, ali koji je u stvari daleko bliži životu, istinskom životu, punom tajni, draži i zanosa. Kroz silnu veru iako dosta primitivnu, oni dokazuju da je njihov život osmišljen i da sa verom u zagrobni život čini jednu nerazlučnu i organsku celinu. Duboka je usled Zvižda.

Ona je na domaku zlatonosnog Peka i pećine sa kojom je u vezi i legenda o kraljicama, puna čarobne mistike. Još je živo predanje o dvema kraljicama koje su se tu, pred pećinom pobile na dan Duhova, te je jedna pri smrtnom padu proklela Dubočane i rekla: “Da Bog da, kako ja ovde pala tako i svaki iz ovog mesta o ovom danu da pada!” Ispod pećine izvire Dubočka reka u kojoj se kao na Jordanu vrši lečenje i zapajanje rusaljki. Sa svoda pada po koja kap vode, ali na Biljni petak (“Vinjera bujedzor”) sa jednog mesta kaplje kap po kap samo tog dana. Polja u Zviždu su puna klasja.I nije nikakvo čudo što o Duhovima u sevdahu karabaši i lautari jedino pevaju o mirisu sena i ljubavi (“d dragostja”), koja je ovde u vezi sa požudom i elegijom:

“Baće v’ntu prst face
Mja dus un miros
Miroase la florj d’ f’n
D’ la m’ndra mja d’n s’n…”

Duva vetar preko poljane
I nosi mi neki miris
Miriše mi na cveće iz sena
Od moje je drage iz nedara….

Čim je rusaljka strašno jauknula i pala, kao sveća, na zemlju, odmah je uhvate za ruke i čvrsto drže da se za vreme napada ne bi gruvala i ubijala, jer je u stanju da čuda učini svojom iznenada velikom fizičkom snagom, koju je pod uticajem duhova dobila. Oči su joj zatvorene kao u mrtvaca a ruke grčevito stegnute u pesnice. Ponekad i pljuje na prisutne. Narod viče: “A luvato rusalji!” – što znači: “Uzeli su je duhovi! Uđoše duhovi u nju!…”