Vlaška magija - zmija i njena kraljevska kruna

Strah i poštovanje od pamtiveka su se mešali čoveku kad god bi pomislio na zmiju. U narodu se dugo izbegavalo da se zmija naziva svojim imenom ili rodom. Mislilo se da onaj ko o njoj govori od nje može i da strada. Vlasi međutim veruju da je đavo, videvši kako Bog stvara svet i sam hteo da izumi kakvo stvorenje, ali se njegov neuspeh pretvorio u zmiju. I pored toga oni je poštuju kao čuvara porodične sreće. Pa i danas se na selu, kad zmija dođe na prag, misli da je to predznak velike sloge i plodnosti. Nju niko ne ubija i ona često u okolini izleže svoje mlade.

Tako generacije zmija i ljudi žive zajedno. Zmije po verovanju Vlaha imaju svoje kraljice sa krunom na glavi. One se smenjuju na svakih hiljadu godina. Kraljica živi u šumi ali se može videti i kraj naselja. Krunu skida samo na dan svetog Petra i svetog Pavla. Zato tada gatare na određene izvore razapinju belu maramu, nadajući se da će, kad se napije čiste vode, zmija ostaviti svoju krunu koja donosi sreću i blagostanje. Mada za spravljanje važnih ljubavnih, lekovitih i razvezujućih čini, dobro služe i kost, sasušen jezičak ili zmijska košuljica, koja simbolizuje večnu mladost i besmrtnost.