Vlaška magija - kad petao zanemi a kokoš kukuriče

Dok su se ljudi takmičili ko će imati više koka verovalo se da u domaćinstvu nije poželjno imati više od jednog petla. Da bi kuća bila mirna i da napreduje. Tako bi malog petlića prodavali čim bi se izlegao. Ili što se još češće dešavalo on bi poslužio kao žrtva u magijske svrhe. Obično za potrebe muške potencije ili za nanošenje zla među braćom. Zato valjda narod Timočke krajine na selu i danas vrača da se iz jaja izležu samo kokoške, pa ih ne nasađuju ponedeljkom, utorkom i petkom. Ti dani spominju se kao muški pa ne vole, kažu, da rizikuju. Pevanje petlova vezano je za verovanje da na nebu postoji beli sveti petao kome se kad zapeva, svi petlovi sa zemlje odazovu. Tako petao peva odmah nakon ponoći, pred samu zoru i u svitanje. Ljudi su se dugo i bez časova orijentisali uz njihovo javljanje.

Od mraka pa do prvog petlovog poja ne valja izlaziti iz kuće, jer tada napolju tumaraju sva zla bića, vampiri, veštice, đavoli, karakondžule i bore se vile. Zato su naši preci sve petlove koji se oglašavaju van reda nazivali krivcima. Misli se da ih đavo prevari, kako bi ljude, pre zore izmamio napolje i opoganio ih. Pojanje petlova pre vremena smatra se zlim predskazanjem za kuću ili za celo selo. Kukurikanje u sumrak najavljuje bolest, oko deset uveče smrt, a pred ponoć zlo očekuje celo selo. Zato se takav pevac odmah žrtvuje sa magijski formulama da zlo koje je predskazao odnese sa sobom. Ponekad upali i blaži metod. Žene kod Boljevca, tako, kada zapaze da je petlova prirodna preciznost zakazala, uzmu malo vune, bace je u vatru i kažu: “Vi ste krivi, mi nismo.” U okolini Bora iza kućnih vrata ostavljaju zapaljen ugljen, koji će spržiti svako zlo koje pokušava da uđe u kuću.

Najjednostavniji metod je pomeriti se sa mesta i pomisliti: “Pomakoh se i umakoh.” Manje sujeverni danas pojanje “krivca” tumače kao najavu promene vremena, naročito ukoliko mu i drugi petao otpeva. Kad zapeva u sumrak na kućnom pragu petao predskazuje goste. Okrenut prema ognjištu najavljuje prijatelja, a prema dvorištu, bilo kog posetioca ili iznenadni put. Kad kokoška prokukuriče, a to se, kažu Vlasi, dešava, pouzdan je znak za sve najcrnje slutnje. Toj se kokoški odmah lomi šija. Nosi se kod seoske vračare koja raznim bajalicama pokušava da spreči zlo. Ona izvlači srce kokoške da bi ga nekuvanog okusio svaki član porodice.

A njeno telo zakopa duboko u zemlji da istruli što pre i oslobodi joj crnu dušu. Ima međutim i onih koji se ne libe da živu kokošku koja imitira petla, odmah iznesu na pijacu, verujući da će tako zla slutnja odmah preći na drugoga. U blažoj varijanti, tešili su se stari, onaj ko se prevari i kupi je, rizikuje da u toj kući žena gospodari nad mužem. Da bi bili sigurni o čemu se radi, danas takvoj kokoški treba skinuti pera sa glave i sačekati da nikne novo. Ako bude crno to je pouzdan znak nesreće koja je pododređena sudbinom. U tim slučajevima odmah se alarmira vračara. Ukoliko izniknu bela pera, koku samo treba odneti na raskrsnicu i pustiti je da odluta.